Људи подижу новац са банкомата у Анкари, Турска, 12. марта 2024. Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доведена је у питање док креатори политике траже стрпљење, рекавши да ће цене пасти ове године. (Фотографија Мустафе Каје/Синхуа)
аутора Бурака Акинција
АНКАРА, 12. марта (Синхуа) -- Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доводи се у питање док креатори политике траже стрпљење, наводећи да ће цене пасти ове године.
Званични подаци објављени 4. марта показују да се годишња стопа инфлације у Турској у фебруару попела на 67,07 одсто, надмашивши очекивања тржишта, усред значајног раста цијена прехрамбених артикала уочи светог муслиманског мјесеца Рамазана.
Снажне бројке подстичу забринутост да ће централна банка Турске, која је у јануару наговестила да је њен вишемесечни циклус повећања каматних стопа завршен, можда морати да се врати на пооштравање.
Након промене политике средином-2023, банка је повећала каматне стопе за 3.650 базних поена. Речено је да је тренутна референтна стопа од 45 одсто довољна за смањење инфлације.
Неки економисти и банке су изразили све веће изгледе за више политичких корака за хлађење инфлације након општинских избора 31. марта, с обзиром на притисак цена и јаку домаћу потражњу.
То би могло довести до додатних економских потешкоћа за грађане који се боре са растућим ценама.
Сенол Бабуску, професор финансија са Универзитета Баскент у Анкари, рекао је да је политика повећања каматне стопе банке била сувише спора на почетку да би обуздала одмахнуту инфлацију.
„Стопе би требало да буду повећане за хиљаде базних поена на почетку циклуса, као шок третман; оне су остале недовољне за борбу против високе инфлације“, рекао је он за Синхуу.
По његовом мишљењу, банка ће морати да повећа стопе након локалних избора за "најмање 500 базних поена" у априлу да би покушала да постигне своје прогнозе.
Централна банка, која је задржала своју прогнозу инфлације на крају године на 36 одсто, није затворила врата пооштравању "у случају значајног и упорног погоршања инфлационих изгледа".
Стопе су остале непромењене на последњем састанку банке крајем фебруара.
Бабуску је рекао да циљ инфлације на крају године неће бити испуњен. Очекујем инфлацију од најмање 50 одсто на крају године“, рекао је аналитичар.
Он је тврдио да ће влада Анкаре можда морати да позове програм економског прилагођавања који подржава Међународни монетарни фонд како би решила финансијске проблеме.
Као и Бабуску, водећа америчка банка ЈПМорган рекла је прошле недеље да очекује да турска централна банка подигне своју референтну каматну стопу за 500 базних поена на 50 одсто у априлу због притиска цена и јаке домаће тражње.
Мустафа Сонмез, турски економиста и писац, такође је нагласио да ће централна банка можда морати да се позабави растућом инфлацијом новим каматним стопама.
„Банка ће можда одлучити о новом повећању стопе након (општинских) избора“, рекао је он за Синхуу, наглашавајући да ће закаснело повећање стопе само погоршати тврдоглаву инфлацију и да скривене мере неће радити.
Он се осврнуо на два одвојена саопштења централне банке прошле недеље. Монетарна институција саопштила је да ће користити алтернативне мере заоштравања политике, као што је смањење месечне границе раста зајмова у локалној валути.
Турски министар трезора и финансија Мехмет Шимсек признао је високу инфлацију, али је рекао: „Централна банка сматра да је довољно пооштрила“.
„Морамо да будемо стрпљиви и посвећени у наставку“, рекао је Шимшек током викенда, додајући да је владина стратегија за смањење инфлације још увек у раној фази. За постизање стабилности цена потребно је време“, нагласио је министар.
С друге стране, неки стручњаци тврде да би се турски председник Реџеп Тајип Ердоган могао вратити својој бившој лабавој монетарној политици након избора на којима његова владајућа партија настоји да поврати велике градове од опозиције.
Дуго се противећи повећању каматних стопа, турски лидер је именовао нови економски тим након свог поновног избора прошле године усред продубљивања кризе трошкова живота, што је довело до ревизије политике и монетарног пооштравања.
„Првокласно смањење могло би да интервенише пре јесени. Централна банка се неће противити председниковој монетарној визији“, тврди Емре Алкин, истанбулски економиста и научник, на свом блогу.
У међувремену, на позадини економске анксиозности, турска валута је у понедељак пала на најнижи ниво од 32 лире у односу на амерички долар.
Турска лира је ове године ослабила скоро 8 процената, након пада од 37 процената у 2023. Слабљење валуте повећава огромне трошкове увоза, додатно подстичући инфлацију у Турској. ■
Клијент мења новац у мењачници у Анкари, Турска, 12. марта 2024. Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доведена је у питање док креатори политике траже стрпљење, рекавши да ће цене пасти године. (Фотографија Мустафе Каје/Синхуа)
Људи чекају да замене новац у мењачници у Анкари, Турска, 12. марта 2024. Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доведена је у питање док креатори политике траже стрпљење, говорећи да ће цене пасти Ове године. (Фотографија Мустафе Каје/Синхуа)
Људи пролазе поред централне банке Турске у Анкари, Турска, 12. марта 2024. Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доводи се у питање док креатори политике траже стрпљење, рекавши да ће цене пасти ове године. (Фотографија Мустафе Каје/Синхуа)
Благајник пребројава новчанице у мјењачници у Анкари, Турска, 12. марта 2024. Како инфлација у Турској расте, одлука централне банке да заустави монетарно пооштравање доведена је у питање док креатори политике траже стрпљење, говорећи да ће цијене пасти године.
