* Кинески БДП се више него удвостручио од 2013. до 2022. године, са просечном годишњом стопом раста од преко 6 процената.
* Очекује се да ће се становништво Кине са средњим приходима у наредних 15 година проширити на преко 800 милиона, што доводи до гигантског домаћег тржишта.
* Целокупна потрошња Кине на истраживање и развој износила је 3,09 билиона јуана у 2022. години, утростручивши се у односу на 1 билион јуана у 2012. години, при чему се та земља може похвалити највећом групом особља за истраживање и развој на свету.
ПЕКИНГ, 20. децембра (Синхуа) -- Кина је у новој ери постигла историјска достигнућа у економским и друштвеним сферама.
Узимајући у обзир ова достигнућа, Синхуа је прикупила податке и чињенице које показују напредак у 10 кључних области током протекле деценије. Ови увиди откривају покретачке снаге које стоје иза одрживог раста друге по величини светске економије.
БРЗА ЕКОНОМСКА ШИРЕЊЕ
Бруто домаћи производ (БДП) Кине се више него удвостручио, брзо се проширио на 121 билион јуана (око 17 билиона америчких долара) у 2022. са 59,3 билиона јуана у 2013., са просечном годишњом стопом раста од преко 6 процената.
Кина се појавила као кључна стабилизирајућа сила и покретач раста свјетске економије. Током протекле деценије, удео кинеске економије у глобалном укупном износу порастао је са 12,3 одсто на преко 18 одсто, при чему је та земља допринела приближно једној трећини глобалног економског раста током овог периода.
Међународни монетарни фонд (ММФ), Организација за економску сарадњу и развој и многе мултинационалне финансијске институције недавно су ревидирали прогнозе раста Кине, одражавајући поверење у кинески економски развој.
Стивен Барнет, виши резидентни представник ММФ-а у Кини, рекао је да Кина остаје највећи покретач глобалног економског развоја у 2023. години, доприносећи једној трећини глобалног раста.
ПОБЕЂИВАЊЕ СИРОМАШТВА
Кина је покренула монументалну кампању против сиромаштва у размерама невиђеним нигде у свету, а последњих 98,99 милиона осиромашених руралних становника који живе под тренутном линијом сиромаштва извучено је из сиромаштва.
Земља је испунила циљ искорењивања сиромаштва постављен у Агенди Уједињених нација за одрживи развој 2030. 10 година пре рока.
Са елиминацијом апсолутног сиромаштва у Кини, расположиви приход по глави становника у земљи је порастао са 16.500 јуана на 36.883 јуана у последњих 10 година, стварајући највећу светску групу са средњим приходима од више од 400 милиона људи.
Стручњаци очекују да ће се кинеско становништво са средњим приходима проширити на преко 800 милиона у наредних 15 година, што доводи до гигантског домаћег тржишта.
Људи продају производе путем стриминга уживо на плантажи у граду Донгбаиху у Зхуји, источна кинеска провинција Зхејианг, 8. јун 2023. (Синхуа/Ксу Иу)
ОГРОМНО ТРЖИШТЕ ПОТРОШАЧА
Са дубљим џеповима, Кинези су склонији трошењу. Укупна кинеска малопродаја робе широке потрошње порасла је са 23,8 билиона јуана у 2013. на 44 трилиона јуана у 2022. години, формирајући друго по величини светско тржиште потрошње.
Приход на благајнама у лето 2023. премашио је 20 милијарди јуана. Током празника средине јесени и празника државности ове године, број домаћих туриста широм земље достигао је 826 милиона, што је пораст од 71,3 одсто у односу на претходну годину.
Кинески курирски сектор наставио је да цвета 2023. године, са годишњим обимом испоруке који је по први пут премашио 120 милијарди пакета.
Потрошња крајњих потрошача допринела је 83,2 одсто привредног раста у прва три квартала ове године, а удео је порастао на 94,8 одсто у трећем кварталу, што је истакло улогу потрошње као главног покретача економског развоја.
СТВАРНО ОТВАРАЊЕ ПОСЛА
Кина придаје велики значај запошљавању и сматра отварање нових радних места главним приоритетом. Земља је доследно спроводила мере за запошљавање како би се позабавила овим кључним аспектом.
Од 2012. године, број новоотворених урбаних радних места сваке године је изнад 11 милиона, а у периоду јануар-октобар ове године је већ достигао 11,09 милиона.
Поред тога, Кина је унапредила систем социјалног осигурања који покрива целокупно становништво и исплела густу мрежу социјалног осигурања како би заштитила добробит људи.
Кина-Европа теретни воз Кс8155 спрема се да пође са станице међународне луке Сиан у северозападној кинеској провинцији Шанкси, 28. новембра 2023. (Синхуа/Зоу Јингии)
ПРОШИРЕНА ТРГОВИНА
Укупна кинеска робна трговина премашила је 42 трилиона јуана 2022. године, шест узастопних година на врху светске ранг листе.
Кина је забележила значајно побољшање трговинске конкурентности током протеклих година, пошто је земља убрзала развој вођен иновацијама, култивисала нове предности у трговинској конкуренцији, оптимизовала трговинско окружење, побољшала олакшавање трговине и развила дигиталну трговину.
Кина је 2022. године заузела 14,7 одсто глобалног извозног тржишта, водећи у свету 14 година заредом. Прекогранична трговина е-трговине у земљи премашила је 2 трилиона јуана по први пут у 2022.
Напредак Кине у јачању своје снаге у трговини пружио је снажну подршку стабилизацији макроекономије, рекао је Џуанг Руи, извршни декан Института за међународну економију Универзитета за међународно пословање и економију.
РАСТ ФИСКАЛНИХ ПРИХОДА
Фискални приход Кине износио је око 20,4 билиона јуана у 2022. години, значајно порастао са око 12,9 билиона јуана у 2013.
Растући фискални приход Кине био је подржан стабилним напретком земље у економском развоју и проширеном економском скалом у протеклих 10 година, рекао је Хе Даикин, виши истраживач на Кинеској академији друштвених наука.
Фискални расходи земље порасли су са око 14 билиона јуана у 2013. на 26,1 билиона јуана у 2022. години, снажно подржавајући кључне области попут образовања, науке и технологије, средстава за живот, пољопривреде и руралних подручја.
Фармер утоварује семе неољуштеног пиринча у округу Ценгонг у округу Киандонгнан Миао и аутономној префектури Донг, југозападна кинеска провинција Гуиџоу, 26. августа 2023. (Синхуа/Ианг Венбин)
БУМПЕР ХАРВЕСТС
Производња житарица у Кини достигла је рекордних 695,41 милиона тона 2023. године, што представља девету узастопну годину да та земља региструје жетву житарица од преко 650 милиона тона.
Кинези су успели да „држе своје чиније за пиринач чврсто у својим рукама“ дајући приоритет напорима да заштите пољопривредне површине и повећају принос житарица по јединици површине. Земља такође настоји да побољша технолошку подршку за узгој усева и унапредила је политику субвенција како би подстакла пољопривреднике да узгајају житарице.
Нова висока производња житарица поставила је чврст темељ земљи да унапреди руралну ревитализацију и ојача своју снагу у пољопривреди.
ДОСТИГНУЋА У ИНОВАЦИЈИ
Кина је од 2012. године ставила научне и технолошке иновације високо на дневни ред како би подстакла модернизацију и прешла на развој заснован на иновацијама.
Целокупна потрошња земље на истраживање и развој износила је 3,09 билиона јуана 2022. године, што је утростручило у односу на 1 билион јуана у 2012. години, а Кина се може похвалити највећом групом особља за истраживање и развој на свету.
Значајна достигнућа постигнута су у свемирским летовима са људском посадом, истраживању Месеца и Марса, истраживању дубоког мора и дубоке Земље, суперкомпјутерима, сателитској навигацији, квантној информационој технологији, технологији нуклеарне енергије, новој енергетској технологији, производњи великих авиона и биолошкој медицини.
Кина се попела на 11. место на Глобалном индексу иновација 2022. који је објавила Светска организација за интелектуалну својину, обележавајући конзистентан тренд раста већ 10 узастопних година.
Ова фотографија снимљена 13. септембра 2023. приказује приобални ветропарк у Далијану, североисточна кинеска провинција Лиаонинг. (Синхуа/Јанг Ћинг)
ЗЕЛЕНИЈИ РАСТ
Кина користи зелене и нискоугљеничне методе у производњи и животу. Упркос постизању годишњег привредног раста од 6,6 одсто током протекле деценије, земља је успела да ограничи годишњи раст потрошње енергије на само 3 одсто.
Интензитет угљеника у Кини у 2020. био је 48,4 одсто мањи од оног 2005. године, надмашивши њену посвећеност међународној заједници да постигне смањење интензитета угљеника од 40-45 процената у односу на ниво из 2005. до 2020. године.
Пад интензитета угљеника значи укупно смањење од око 5,8 милијарди тона емисије угљен-диоксида од 2005. до 2020. године.
Током протеклих 10 година, Кина је засадила преко 1,02 милијарде му (68 милиона хектара) дрвећа, стварајући највећу светску површину засађених шума.
БЛИЖА ПОВЕЗАНОСТ
До краја 2022. Кина је изградила највећу мрежу брзих железничких и брзих путева на глобалном нивоу и изградила луке светске класе.
Земља има око 155,000 км железничких пруга, 5,35 милиона км аутопутева, око 21,000 бродских везова за производњу и 254 цивилна аеродрома.
Редовни међународни летови кинеских авио-компанија повезују 153 града у 62 земље, а курирске услуге које пружају кинеске компаније покривају преко 220 земаља и региона у свету.
У области телекомуникација, Кина је завршила изградњу највеће светске мреже са оптичким влакнима и водеће светске интернет инфраструктуре, при чему је број базних станица 5Г достигао скоро 3,22 милиона до краја октобра ове године.
(Видео репортери: Ксуе Цхен, Ианг Јин, Ианг Хуа, Лиу Хаи, Ксие Јиао, Ли Сијиа, Сун Кинг, Зхоу Лин, Гонг Вен, Гао Минг, Ванг Иивен и Ксу Зхонгзхе; Видео уредници: Иу Јиаминг, Зхао Ксиаокинг, Лин Лин и Ванг Хан.)
